Zakonik o krivičnom postupku predviđa da okrivljeni i javni tužilac mogu zaključiti sporazum o priznanju krivičnog dela. Sud sporazum ne potvrđuje automatski — proverava da li je priznanje dobrovoljno, da li okrivljeni razume posledice i da li je predložena sankcija u skladu sa zakonom.
U praksi se sporazum razmatra kada je dokazna situacija jasna, kada klijent želi da skrati postupak ili kada se pregovara o vrsti i meri kazne, o odlaganju gonjenja ili o drugim merama. To nije obrazac. Svaki predmet ima svoju težinu, raniju osuđivanost, štetu i odnos prema oštećenom.
Pre potpisivanja treba videti spise, čuti predlog tužilaštva i izmeriti šta se gubi ako se ide na raspravu. Jednom prihvaćen sporazum zatvara put za osporavanje činjenica koje su priznate. Zato se odluka ne donosi na hodniku, pred prvo ročište.
Kancelarija sporazum predlaže samo kada je to, posle uvida u predmet, bolje rešenje od suđenja. Ako nije — predlaže odbranu.
Tekst je informativan i ne zamenjuje savet u konkretnom predmetu.